Gra­nič­ne dnev­ne sred­nje vri­jed­no­sti sum­por(IV)ok­si­da (SO2), PM10 i PM2,5 če­sti­ca u va­zdu­hu na te­ri­to­ri­ji plje­valj­ske op­šti­ne re­gi­stro­va­ne su to­kom pro­šle go­di­ne i do se­dam pu­ta ve­će od do­zvo­lje­nih vri­jed­no­sti. Dnev­na pre­ko­ra­če­nja štet­nih če­sti­ca re­gi­stro­va­na su i do 181 dan u go­di­ni.
U iz­vje­šta­ju o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne za 2016, na te­ri­to­ri­ji plje­valj­ske op­šti­ne u to­ku pro­šle go­di­ne pre­ko­ra­če­nja SO2 re­gi­stro­va­na su 21 dan, a ne smi­ju se pre­ko­ra­či­ti vi­še od tri pu­ta u to­ku go­di­ne, dok zbog kva­ra na ana­li­za­to­ru i po­stup­ka ka­li­bra­ci­je ne­do­sta­ju re­zul­ta­ti mje­re­nja u pe­ri­o­du jul–ok­to­bar. Sum­por(IV)ok­sid štet­no dje­lu­je na or­ga­ni­zam čo­vje­ka, na­ro­či­to na di­saj­ni trakt, iza­zi­va­ju­ći ka­šalj, bron­hi­tis, sla­bost, a u ve­ćim kon­cen­tra­ci­ja­ma ima i tok­sič­no dje­lo­va­nje. Nje­go­vo dej­stvo je vr­lo štet­no i po ži­vot­nu sre­di­nu.
– Kon­cen­tra­ci­ja sum­por(IV)ok­si­da (SO2) je to­kom 2016. go­di­ne u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne znat­no uti­ca­la na po­gor­ša­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha u Plje­vlji­ma, na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
U iz­vje­šta­ju se kon­sta­tu­je da su sred­nje dnev­ne vri­jed­no­sti PM10 če­sti­ca 181 dan (od 364 da­na va­lid­nih mje­re­nja) pre­la­zi­le pro­pi­sa­nu gra­nič­nu vri­jed­nost, dok je do­zvo­lje­ni broj pre­ko­ra­če­nja 35. Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma je u iz­vje­šta­ju kon­sta­to­va­lo da se na osno­vu iz­mje­re­nih vri­jed­no­sti mo­že kon­sta­to­va­ti ve­li­ko op­te­re­će­nje va­zdu­ha u Plje­vlji­ma sa PM10 če­sti­ca­ma, ne sa­mo zbog iz­mje­re­nih kon­cen­tra­ci­ja, već i zbog ve­li­kog bro­ja da­na sa pre­ko­ra­če­nji­ma.
– Va­lid­nih mje­re­nja PM2,5 če­sti­ca je bi­lo 323 da­na. Sred­nja go­di­šnja kon­cen­tra­ci­ja iz­no­si­la je 44,86 mi­kro­gra­ma po me­tru kub­nom (μg/m3), što je iz­nad gra­nič­ne go­di­šnje vri­jed­no­sti od 25μg/m3 – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju ko­ji je ju­če usvo­ji­la Vla­da.
U do­ku­men­tu se kon­sta­tu­je da je mje­re­nje su­spen­do­va­nih če­sti­ca PM10 vr­še­no na če­ti­ri mjer­ne sta­ni­ce u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Nik­ši­ću i Plje­vlji­ma.
– Sred­nje dnev­ne vri­jed­no­sti PM10 na mjer­nom mje­stu Pod­go­ri­ca – No­va Va­roš su 81 dan pre­la­zi­le pro­pi­sa­nu gra­nič­nu vri­jed­nost (50µg/m3). Tri­de­set se­dam da­na sred­nje dnev­ne vri­jed­no­sti PM10 če­sti­ca su na mjer­nom mje­stu u Ba­ru pre­la­zi­le pro­pi­sa­nu gra­nič­nu vri­jed­nost. Na mjer­noj sta­ni­ci u Nik­ši­ću, u to­ku 2016. go­di­ne sred­nja dnev­na vri­jed­nost PM10 pre­la­zi­la je pro­pi­sa­nu nor­mu od 50 μg/m3 72 da­na. Sred­nja go­di­šnja vri­jed­nost PM10 če­sti­ca ta­ko­đe je pre­la­zi­la gra­nič­nu vri­jed­nost na ovoj lo­ka­ci­ji. Mje­re­nja su­spen­do­va­nih če­sti­ca PM10 na ovoj lo­ka­ci­ji, zbog kva­ra uzor­ko­va­ča, ni­je­su vr­še­na od kra­ja ju­na do po­čet­ka de­cem­bra mje­se­ca – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Kon­sta­to­va­no je da su u Nik­ši­ću i Plje­vlji­ma ve­li­ko op­te­re­će­nje am­bi­jen­tal­nog va­zdu­ha ovim po­lu­tan­tom, ko­je pre­va­zi­la­zi sve pro­pi­sa­ne gra­nič­ne vri­jed­no­sti. Na­vo­di se da je i sred­nja go­di­šnja vri­jed­nost ben­zo(a)pi­re­na u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Nik­ši­ću i Plje­vlji­ma bi­la iz­nad pro­pi­sa­ne cilj­ne vri­jed­no­sti.
– Za­ga­đe­nje ben­zo(a)pi­re­nom, pro­duk­tom sa­go­ri­je­va­nja fo­sil­nih go­ri­va (gri­ja­nje, in­du­stri­ja i sa­o­bra­ćaj), evi­dent­no je u ur­ba­nim sre­di­na­ma, što po­tvr­đu­ju i re­zul­ta­ti mje­re­nja ovog po­lu­tan­ta na lo­ka­ci­ja­ma u Plje­vlji­ma, Nik­ši­ću, Pod­go­ri­ci i Ba­ru. Tre­ba sva­ka­ko na­gla­si­ti da su vri­jed­no­sti ovog po­lu­tan­ta u di­rekt­noj za­vi­sno­sti od kon­cen­tra­ci­ja su­spen­do­va­nih če­sti­ca, sa­mim tim vi­so­ke vri­jed­no­sti su uobi­ča­je­ne u zim­skom pe­ri­o­du. To­kom 2016. go­di­ne pre­ko­ra­če­nja kon­cen­tra­ci­je PM če­sti­ca u od­no­su na pro­pi­sa­ne vri­jed­no­sti do­mi­nant­no su uti­ca­le na lo­ši­ji kva­li­tet va­zdu­ha. Pri­su­stvo ovih če­sti­ca u kon­cen­tra­ci­ja­ma iz­nad pro­pi­sa­nih sa aspek­ta za­šti­te zdra­vlja naj­ve­će je u Plje­vlji­ma – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Mo­ni­to­rin­gom je naj­ve­ći pro­ce­nat po­ja­ve ki­se­lih ki­ša evi­den­ti­ran u Ul­ci­nju (13 od­sto), za­tim u Go­lu­bov­ci­ma (10 od­sto) i Pod­go­ri­ci (šest od­sto). Evi­den­ti­ran je znat­no ma­nji broj ki­se­lih ki­ša ne­go u 2015. go­di­ni.
Iva­na Vo­ji­no­vić iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja ka­za­la je ju­če na­kon sjed­ni­ce Vla­de da su, ka­da je ri­ječ o sta­nju kva­li­te­ta va­zdu­ha, re­zul­ta­ti po­ka­za­li da je za­do­vo­lja­va­ju­ći, sa iz­u­zet­kom pre­ko­ra­če­nja kon­cen­tra­ci­ja PM če­sti­ca u od­no­su na pro­pi­sa­ne vri­jed­no­sti, ko­je su naj­vi­še bi­le iz­ra­že­ne u op­šti­ni Plje­vlja u se­zo­ni gri­ja­nja.
– U pro­te­kloj go­di­ni naj­za­ga­đe­ni­je su bi­le ri­je­ke Ve­zi­šni­ca i Će­ho­ti­na, i Ibar na di­je­lu is­pod Ro­ža­ja. Umje­re­nu za­ga­đe­nost ima­ju vo­de Li­ma, is­pod Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća, Grn­čar i Mo­ra­ča na di­je­lu is­pod uli­va grad­skog ko­lek­to­ra u Pod­go­ri­ci – ka­za­la je Vo­ji­no­vi­će­va.
Re­zul­ta­ti mo­ni­to­rin­ga za­do­vo­lja­va­ju­ći su i za mor­ski eko­si­stem, ze­mlji­šte, dok je u obla­sti upra­vlja­nja ot­pa­dom is­tak­nu­ta neo­p­hod­nost us­po­sta­vlja­nja do­bro or­ga­ni­zo­va­nog i funk­ci­o­nal­nog si­ste­ma upra­vlja­nja ot­pa­dom, do­da­la je Vo­ji­no­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, mo­ni­to­ring je uka­zao na po­gor­ša­nje re­zul­ta­ta u smi­slu pre­ko­ra­če­nja gra­nič­nih vri­jed­no­sti ko­mu­nal­ne bu­ke.
– To­kom 2016. iz­vr­še­no je is­pi­ti­va­nje ko­mu­nal­ne bu­ke na 12 mjer­nih po­zi­ci­ja. Od 72 in­di­ka­to­ra bu­ke, to­kom zim­skog i ljet­njeg pe­ri­o­da njih 25 ne pre­la­ze gra­nič­ne vri­jed­no­sti ni­voa bu­ke, dok njih 47 ne za­do­vo­lja­va gra­nič­ne vri­jed­no­sti bu­ke – ka­za­la je Vo­ji­no­vi­će­va.
A.O.


Is­pu­ni­li je­di­ni uslov

Vo­ji­no­vi­će­va je ju­če po­ru­či­la da sve ak­tiv­no­sti ve­za­ne za otva­ra­nje po­gla­vlja 27 idu za­do­vo­lja­va­ju­ćom di­na­mi­kom. Ona je na­gla­si­la da je je­di­ni uslov ko­ji je Cr­noj Go­ri do sa­da od­re­đen za otva­ra­nje po­gla­vlja, bio iz­ra­da sve­o­bu­hvat­ne na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je, što je is­po­što­va­no. Ko­men­ta­ri­šu­ći pi­ta­nje So­la­ne, ka­za­la je da su na pra­gu za­vr­šet­ka pro­jek­ta ko­ji bi tre­ba­lo da opre­di­je­li nje­nu bu­duć­nost u smi­slu fi­na­li­za­ci­je stu­di­je za­šti­te So­la­ne.
– Ura­đe­na je sve­o­bu­hvat­na stu­di­ja ko­ja sa­gle­da­va pi­ta­nje So­la­ne s aspek­ta za­šti­te, eko­nom­ske va­lo­ri­za­ci­je i svih bit­nih seg­me­na­ta ko­ji ta­kav spe­ci­fi­čan vje­štač­ki eko­si­stem či­ne sa­mim po se­bi. Taj pro­je­kat se za­vr­ša­va 13. no­vem­bra – do­da­la je ona.
Na pi­ta­nje o grad­nji tu­ri­stič­kog kom­plek­sa u NP Ska­dar­sko je­ze­ro, ka­za­la je da je taj pro­je­kat na za­ko­nit na­čin do­bio gra­đe­vin­sku do­zvo­lu na osno­vu ko­je je i za­po­če­ta grad­nja.
– Da bi se do­bi­la ta gra­đe­vin­ska do­zvo­la, ura­đe­ne su sve nu­žne i neo­p­hod­ne stu­di­je i ela­bo­ra­ti pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu. Ura­đe­ne su i stu­di­je ko­je za­kon nu­žno ne zah­ti­je­va, ali su ura­đe­ne zbog osje­tlji­vo­sti lo­ka­li­te­ta i či­nje­ni­ce da je NP i mo­čvar­no pod­ruč­je od me­đu­na­rod­nog zna­ča­ja. Sa­ma re­a­li­za­ci­ja pro­je­ka­ta i pro­ces grad­nje su pod bud­nim okom svih nad­le­žnih in­spek­ci­ja – ka­za­la je Vo­ji­no­vi­će­va.